Predsednica Narodne Skupštine Maja Gojković istakla je da u Narodnoj Skupštini sedi 94 poslanice, da žene na republičkom nivou obavljaju menadžerske poslove, ali da nisu u dovoljnoj meri zastupljene na regionalnom i lokalnom nivou kako bi mogle da utiču na kreiranje politika zajednica u kojima žive.

Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio istakao je kao bitnu karakteristiku Ženske parlamentarne mreže činjenicu da se radi o višestranačkom naporu, kao dobar primer uspešnog prevazilaženja političkih podela.

Okosnica ovogodišnje konferencije bio je dijalog o seksizmu, progonu, diskriminaciji i verbalnom nasilju prema ženama, a diskutovalo se i o aktivnostima lokalnih samouprava u primeni preporuka Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena (CEDAW), kao i o globalnom strateškom planu 2018-2021, koji je vezan za primenu Cilja 5 održivog razvoja Ujedinjenih nacija, za dostizanje rodne ravnopravnosti.

Saša Miler iz Švajcarske kancelarije za saradnju, Ambasada Švajcarske Konfederacije, poručila je da postoji napredak u oblasti rodne ravnopravnosti u Srbiji, ali da su žene i dalje izložene raznim oblicima diskriminacije, nasilju i nepovoljnijem tretmanu pri zapošljavanju. Ona je istakla da Vlada Švajcarske čvrsto veruje u rad Ženske parlamentarne mreže kao relevantan za promociju rodnih prava na nacionalnom i lokalnom nivou.

„ Zahvaljujući radu Ženske parlamentarne mreže, Srbija je ratifikovala Istanbulsku konvenciju i održala niz javnih rasprava čiji su ishod bile izmene zakona radi bolje zaštite žena i devojaka, i uvođenje strožih mera protiv počinitelja nasilja u porodici. Nadam se da će ishod ove konferencije biti podsticanje zakonodavnih reformi koje sprečavaju seksizam i govor mržnje prema ženama u politici.“

Programska analitičarka Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Željka Topalović, istakla je da je rodna ravnopravnost nije samo pravo, već je i neophodan uslov za održivi razvoj. Ona je naglasila da rodna ravnopravnost nije isključivo problem parlamentaraca, već i građana, medija i države.

Žensku parlamentarnu mrežu osnovale su 14. februara 2013. godine narodne poslanice u Skupštini Srbije. Po ugledu na slične institucije u razvijenim zemljama Evrope i sveta, prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma, poslanice su se okupile u okviru jedne inicijative, bez obzira na stranačku pripadnost. Jedan od prioriteta na kojem Ženska parlamentarna mreža stalno radi je afirmisanje rodne ravnopravnosti na svim nivoima odlučivanja.